Има једна књига занимљивог, помало чудног назива (наслова): "Земља Лемурија" се зове! Чудна је то земља била, бива и биваће још задуго, како изгледа.Настањена чудним народима била.У чудним временима настала, трајала и у чудним и несмисленим и бесмисленим временима нестала!Сад, када је нестала, ти чудни нaроди што је глупостима својим растурише, сад је се са носталгијом сећају и њеног "златног" - "Перикловог доба" са сетом спомињу и за њом жале!И опет се свело на оно да: "Касно Јанко на Косово стиже"!    И бог - господ - ако га имаде негде или га је било,кад је, веле, ту чудну земљу и те народе још чудније, што у њој живеше, стварао, биће да је крајње неозбиљан био.Или се, пак, зајебавао кад је то све тако стварао и створио!Па још на "своју слику и прилику" све то подесио - човека и народе - а то дело му баш никакво испало!Безвредно потпуно!Тако му, вала, и треба: што најпре није добро промислио па онда стварао.Он то најпре створио а потом се сетио да размисли зашто је то тако урадио!
 
   Е, тога ононебескога бога створитеља су ти чудни народи у тој чудној земљи укинули и забранили били! Заменили га својим, овоземаљским богом били.Оним "највећим" а имали су и много малих, осредњих и мало већих богова овоземаљских.
 
   И храм нови - новобаожански - богова ових овоземаљских створили били.И "Комитеја" га назвали!И сви,  свакодневно, у тај нови храм долазили и клањали се и метанисали а да би за тај дан "своје мишљење добили"!"Комитеја" за све мислила.Па сви лемури мислити престали!Па их и глава болети престала била, јер од превеликог размишљања и она хоће да заболи, и само им је као украс служити могла а и служила им!
 
   Све док се, у она зла времена, нови "Ново-Бог" на небу изнад чудне земље Лемурије појавио није. Онај Били-бог Буш-атлија назван!По оном Буш-у омрзнутом а после омиљеном!(Буш - председник USA и Буш - брашно - уље - шећер недостајући а омиљени!)
 
   Па о вођама и "вождовима" што их бог подари народима тим чудним!
 
   О приликама и неприликама у које вождови народе те увалише!И како најзад вође "репове своје подвише" и кооперативни миротворци постадоше!И завршише тамо где завршише.И како најзад скончаше!
 
   О местима и крајевима где све отпочело било и унапред проречено (књигом овом) како ће се и где све завршити!Тако је све и било и тако се и завршило!
 
   Ко је све и како нешто освајао и губио, на чему - или чиме - је то освајао а на чему је то освојено губио и изгубио?!Јер, "где почело било - ту се све и свршити морало и свршило"!
 
   И о чудним називима и именима које је та чудна земља имала, добијала и носила, књига ова чудна, на помало чудан и необичан , начин говри!
 
   О појединцима (а и народима) кљига ова чудна много казује.Али по имену или презимену, никога не наводи!Ма, ко мало пажљивије прочита и малко више поразмисли, сазнаће о коме све говори!Препознаће многе актере ових догађаја а и актери ти - ако их још има - препознаће се!
 
   Па, ако неко сме, нека ову и овакву књигу објави!Много и о многима, из ње сесазнати може!Шта нам се све и зашто и како догодило и догађало!
 
  На овакав начин до сада ниједна књига написана била није!Па нека је свртсава и разврстава где ко и како хоће!
 
   Ево само неколико веома кратких цитата и извода из те земље чудне што се "Земља Лемурија" зове:
 
   - "Онај што све ово радио
      њему ништа бити неће
      овај што записао - најебаће,
      зато ово нико да објави
      смети неће"!
 
                ./.
 
   - "Све у Јајцу што се зачне
      до к.... некаквога
      пре или после
      отићи мора"!
 
                ./.
 
   - "Коридором шетај
      немој бити тужан,
      "Аризона друм"
      није баш ни ружан"!
 
                ./.
 
   - "Зашто се кољу,
      заклано кад не једу"!
 
                ./.
 
   - "Што преци
      на сабљи освојили,
      то потомци
      на к...., изгубили"!
 
                ./.
 
   - "Мач ко потрже
      од мача умреће!
      Ко другоме
      јаја уврће
      без сопствених
      јаја остаће!"
 
                ./.
 
   - "Народ који
      са психијатрима
      тикве садити крене
      пре или после
      без главе остаје"!
 
                ./.
 
   - "Овај нема хлеба
      онај нема крува,
      коридоре нема
      ко да чува"!
 
                ./.
 
   - "Било п...е, орлу и гаврану,
      по свој Лемур земљи
      у овом земану"!
 
                ./.
 
   - "Лемур земља
      сва од коридора,
      од севера до сињега мора,
      у њој живи
      само онај ко мора"!
 
                ./.
 
   - "У рат ко  без памети пође,
      ко онај без к...а у сватове
      што је ишао, прође:
      ј...н буде"!
 
                ./.
 
   - "Ја и моја жена
      лепе цвећке двије,
      у реверу мени ружа,
      њој у коси црвена булка,
      свако од нас двоје
      на челу партије своје"!
 
   Ево кратког извода, илустративног, из те књиге "Земља Лемурија" - што се зове:
   
   "Долазак Балван Богова"!
   - "Ко у рат без памети пође,
      к`о онај без к...., у сватове
      што је ишао, прође.Јебен буде"!
 
 
 
   Елем, кад одјездио беше, онај ононебески бог, тамо куда му је одјездити било, кад диже руке своје божанске од народа ових чудних, "лемурских", одахнуо он душом својом божанском.Курталисао се, бива, мука и невоља са њима, а њему, богу томе ононебескоме, тамо како буде.
 
   Остадоше они, народи ови чудни лемурски и отпочеше оно што наумили били.Једни другима и онима трећима и свима осталима, а сами себи понајвише самима.Саклони боже шта све урадише, саклони и сачувај боже и онај ононебески одлазећи и овај овоземаљски новодолазећи, Били - боже БУШ-атлијо.И сви свеци свети и несвети, саклоните и ви!
 
   Кренуше они најбројнији што су у тој земљи чудној.Најпре против оних најмалобројнијих што су били, што за себе и за свој грош су живети најзад хтели!
 
   Ордијом силном и моћном кренуше они, не до зуба и преко зуба оборужаних и наоружаних, оружјем најсавременијим и најубитачнијим.Армадаом, веле трећом и четвртом по снази ратној, на дуњалуку васколиком божијем!Да покажу њима, малим и безначајним, бога њиховога!У лику и делу бога онога свога новокомпонованога!Да их просветле сребрно-златни зраци сунца из косе његове и ореола оног што се око главе његове - вождове - вије!За извезену робу њихову у земљу његову да им плате.
 
   Другим чиме платити им могли нису, осим извозом слика његових и револуцијом атибирократском својом, што смислио је био!
 
   Предводе ти армаду ту моћну, ал` не на челу већ са зачеља њеног, гомиле, булументе целе генерала и адмирала, подваљака задриглих и гузица дебелих, образа још дебљега од њих!Окићеним лентама и ордењем ратнима, у миру стеченим!Делили га сами себи и капом и шаком а боме и варићаком!Ништа њиха, веле, изненадити немере, осим снега што усред зиме падне, баш онда кад му је време за падање било од када је света и века, по законима и законитостима оним божијим или природним!
 
   Показа се, боме, истинитом она, народна, да "бој не бије свијетло оружје"!
 
   Они тамо, оних најмалобројнијих што беху, шака или двије шаке јада, окупи се, скупи нешто ловаца на дивљач ситну, нешто ватрогасаца, курира и оно мало јодлаша што "јодлујући" оно крава по планинама чуваше!На чело такве и тако сакупљене "војске", скупљене "с коца и конопца", поставише капларчића једнога, па још резервнога!
 
   Не потраја битка ни по хефте дана!
 
   Зажди и побеже она булумента генерала и адмирала, славом ратном овенчана, зажди и побеже ко голуб усран тамо одакле кренула беше.Да дели и подели оно вила велелепних у цвећњацима неким подигнутим, да наплате успехе своје ратне!Тешко, боме, и то поделише, са ратишта овога када се, онако брзо и убрзано, вратише.Договорити се могли нису, чије заслуге су веће биле, у рату овоме славноме!А да је по заслугама ваистину било, не у кућама и цвећњацима неким, место би им било у некаквим кућицама малим али испод цевећа!
 
   А пред полазак тамо где кренули били, "новокомпоновани виђа" народа васколиког, напаћенога, небескога, кад им оно слика својих поделио био, да их разделе тамо онима кад стигну, рече им вожд: "Ми, другови, јест да радимо не знамо а и нећемо, ма се тући и ратовати знамо а хоћемо.Елем, кад радити не знате а и нећете, ево вам је земан дош`о  у рат да крећете!"
 
   Што су знали - то су показали!
 
  Одоше они тамо да јодлују и да служе другима некима јебиветрима светским и белосветским, ко и прије служили што су.Радије но да по Дежели својој свакодневно слике Вождове гледају!
 
./.
 
НАМА САО, ВАМА ХАО, ЊИМА МАО, СВИ ЗАЈЕДНО ДОБИШЕ: ЈАО!ЈАО!ЈАО!
 
Нано, ширим своје ноге обадвије,
да побегнем тамо где сам био прије!
 
Хај, не тугиј Фато
што по кући све ти је поклато.
Заклан, ено, Мујо није,
Он обешен виси код капије!
 
   Кад оно побегоше они отуд од куда им бежати било, кренуше ови на друге крајеве земље лемурске.Да ослобађају веле, села и градове.Да слободни буду од сад` па до века од живота и живијех, у миру вечноме да живе села и градови.Од живота и животних мука ослобођени.
   Ослободише, боме, многа села и многе градове и целе крајеве земље ове јебене.
   Сад таворе села и градви, и цели крајеви, разорени, попаљени, уништени, ал` слободни од свега живота.
   Јебеш живот и људе живе, важнији су нам села и градови мртви ал` слободни.Шта је живот и све што живи?Тренутак један у времену бесконачноме.Смрт је вечност, живела смрт!
   Кад се због тога побунише јебиветри неки светски и белосветски, а и непријатељи неки унутрашњи свих боја и фела, а и шире, кад затражише да се не руше и не разарају села, а нарочито градови стари и прастари, перле неке и бисери неки овога и онога, споменици старих цивилизација неких претходних и прастарих, рушитељи тога свега одговоре им:
   Јебеш градове те старе и прастаре, кад од живих и живота ми њих ослободимо, изградићемо, сагарадићемо ми њих још старије! 
   Довршиће посао тај тамо.и би опет к`о и прије што је било: бјежмо браћо, побједа је наша!Побегоше сви овамо, све своје оставише тамо!
   Није, веле, ни важно што ми више нисмо и никада више бити нећемо тамо, важно је да смо тамо онолико гробова својих тамо, па и гробова оних из прошлости предака наших, па смо ено тамо сад поново гробовима својим обележили и сад бар има да зна се шта је и докле је наше.
   И тако му некако дође, да су онисами себи важнији к`о мртваци мртви но к`о живи. Од мртвијех ионако користи нека више није, од живих само штета још већа!
   Тако то увек бива и задуго биваће и бивати мора: кад се у главама и главурдама неким усијаним и прегрејаним најпре балвани неки испрече и буквићи којекакви у њима изџикљају, па се тамо све то испречи, па их они онда по џадама неким испопречују.Од балвана само клада остаје, од букве само буквић некакав израсти може а јок нека воћка племенита.
   Певали су некад тамо по земљи оној својој прадедовској како: неће ником никад дати оно своје земље - дике, за доларе некакве целе Јамерике, сад ено после ове побуне и буне, остадоше у цепу без пребијене јебене куне!Сад овамо к`о избеглице, пребеглице, добеглице, изгнаници, прогнаници, невољници и јадници, промрзлици, болесници, чамотњаци и аветињци, сакупљају само оне јебене марке и певуше у по гласа: само марке, данке, данке!
   Срушише, растурише, разбише, разбуцаше земље оно заједничке, осредње величине к`о чопор свиња у гомилу гована кад упадне, па је разбаца и растури.Па то после ни гомила богова ни ононебеских одлазећих ни ових овоземаљских новодолазећих, саставити више не би све и кад би хтели.
   Што шачица лудака и манијака може направити, то ни сви богови и овога ни онога света, са памећу својом божанском свезнајућом и свемогућом, поправити у стању није.
   Направише најпрво некакве САО од овога и од онога, САО-село, САО-авлија, САО-планина, САО-вукојебина.Наставише они други, али сад ХАО, од овога и од онога, и онако и овако, ма све скупа испаде никакво, трећи опет МАО, али не онога ЦЕ-ДУНКА, а на крају, сви заједно, кад видеше шта су направили, шта су урадили завапише једно грдно и очајно: Ј...А...О...!Свима њима и осталима заједно са њима.Па испахе све кад се збере и сабере да је: САО + ХАО + МАО = ЈАО!
     
    ***
   Не можете ви, рећи ће бардовима тим чудним-лемурским, вође и вођице неке мале и велике и оне највеће, ма свима им је само заједничка величина у глупости једној великој била што се у главама њиховим испречила била, не можете, веле, више заједно живети на прострима тим од искона вашим.Зато ћемо ми, легитимни и легални, јавише се боме, и до тада неки илегални, изабарници ваши, које сте ви хтели-не хтели бирати морали, јер смо ми то тако себи, а и вама зацртали.Ми једино као легитимни представници ваши најбоље знамо шта је у интересу вашем, где би ви то сами могли знати, ми ћемо вас, ево, делити и поделити, ионако сте измешани да неда бог, но ни ђаво онај црни и најцрњи, сатана онај поделити вас не би могао.Учинићемо ми то хуманим пресељењем, вашим, уз помоћ ножаи тољаге, огња и ветре, прогоном, прегоном, изгоном, протеривањем, истеривањем и претеривањем, милом јал`силом, а највећи део вас во вјекивјекова свих проблема овоземаљских решити и на онај други свет преселити, а кога тамо преселити не успемо ми, пожелеће и сам да тамо оде.
   Оно мало што вас преостало буде, ма ће вас, богами преостати мало, има свако да лети своме јату да се приклони, а свако од јата тих онда ће у вечитом миру живети на простору испод букве једне овеће, па ћете тако, свако од вас, имати своју државу, а велику колик` авлију.А, и коме, брате, живи толики требате?Кад к`о мртвин по гробовима диљем земље лемурске расејани вишим циљевима служите и служити можете, к`о белег граница територија наших пустих.А живети и  онако вечито не можете и нећете, па кад већ једног лепог дана умирати морате, боље вам је што пре но касније. Мука је у  животу, у смрти је спас, доласком њеним све муке овоземаљске престају за навек.Па зар вам није невоља и мука боље ослободити се што пре?   
   Ослободише тако ослободиоци ови мука и невоља овоживотних многе и премноге, што оних својих што оних туђих, других, ни броја има се не знаде, а ни задуго још ни знати се неће.
   Делише се три године дана ал` се, бива, поделили нису.Тако бива кад се браћа деле, к`о Јакшићи што су се Делили!На деобу своју утрошили они три бијела дана, ова браћа, ево, три године дана.Ма не знају јадни, јади их не знали, да и кад се чељад у једној кући дели и издели свако своја права потпуно оствари, куће више нема!
   -Ма, брате си мој слатки, Мушан-лемурски, знаде ли се нешто о томе ко су им ти што их поведоше на пут без повратка, ко и шта су они и какви су били, јесу чему били.И ти си, брате, из крајева онијех, знадеш ли нам нешто и о њима рећи - упита онај што залогај један сланине ниакко прогутати могао ние, жвакао је једно по уре, гладан попут але био, јести хтео ал` могао није.  
 
ВОЂЕ НАРОДА ЛЕМУРСКИХ
 
   - А што ти се вођа тиче народа тих лемурских, - настави Мушан-лемур своје казивање, што ти се њих, вели, тиче, било их је свакојаких, нарочито последњих десетину година.Било их је, вала, и оваквих и онаквих, било их је свакојаких, а највише, брате, никаквих!Јест, богами ми онога забрањеног и укинутог, а сада васкрснутог, по души својој и по правди бога укинутога говорећи, највише их је било никаквих.Све некакви јал Курта, јал Мурта, ко да су их, боже ми опрости укинули па васкрснути, бирали с коца ил с конопца.
   Како којег изаберу, богом даним га прогласе.Док га смене и другог изаберу, овог другог за божанство прогласе, а оног смењеног за црњег од ђавола.
   Па и имана им некако прикладна беху.Она су баш одговарајућа била њиховим способностима: те неки сиротковићи или сиротановићи, неки пикулићи, шиљци, биједићи и тако, једном речију казано, све јадићи или јаднићи!И како ти може неки јадничак сиротановић неки народ богатим учинити, или неки биједић народ лемурски из беде да извуче, неки пикулић, пиколо-мали, великим некога или нешто направити?После ових, кад ону јединствену земљу растурише и сву у црно је завише, дођоше неки нови а стари све исти ко и они први што су били, ако нису још и гори.
   Сад све неки бивши другови и безбожници, сад господа и богољупци.Од њих истински верник храму божијем ни прићи не може.Ма, о том - по том!А било их је, бог и душа, и добрих људи, симпатичних.Било је, не може се рећи да није. 
 
Како су бријали председника владе?
 
   - Кад оно председник владе постаде један од оних биједића, Џемо бог да му душу прости, направи ти он одмах неке новине у раду предузећа, подели јединствена предузећа на некакве оуре и ооуре.Тако ће, вели, радници боље радити, производња бити ефикаснија, свако ће себе контролисати.Онда ће се тако издељени самоуправно повезивати опет у целину, свако ће, елем, сам са собом управљати, одређивати колико ће и како радити и сам себи, боме, зараду одређивати.Дивота једна настаде.Свак ради колико хоће, а неко, богами, ништа да ради неће,а заради колико хоће!Дивота једна, кажем вам.И све по ућинку, веле.Ућиним ја теби, ућиниш ти мени, па све по ућинку бива!
   Е дође ти тај чова који то уведе, дође ти он у свој град и право у берберницу. 
 
   И на самом крају:
 
   - Лажи ко проноси или збори,
     ништа му се страшно
     догодити неће,
     истину људи не подносе,
     у лице ко им скреше
     најебати може ужасно!
 
               ./
 
   Ето, у овој чудној књизи што се "Земља Лемурија" зове, истина је многа и многима у лице скресана.Да виде и сагледају ко и какви су били!Можда се неко и застиди и покаје! А многима за наук да остане да се никада више овако не понесу!Ако не због других а оно због и зарад себе!И постомства далекога свога!
 
./.
 
   Ето, Господо издавачи и штампари, ако храбрости имате а и воље добре, јавите се, па ово одштампајте и издајте!Ја бих, али могућности немам!
 
./.
 
 
   У Зрењанину,                                                                    аутор
   октобар 2014. године                                                    М.Л. Стевин
                                                                                   тел: 023 530 493